Usekovanje glave Sv.Jovana Krstitelja

Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi za sožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru. Učenici Jovanovi noću uzeše telosvoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Šta je dalje bilo s glavom Jovanovom može se čitati pod 24 februarom. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju. Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt sv. Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29 avgusta (po starom kalendaru) 11.septembra  ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.

Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina

Preobraženje Gospodnje

Treće godine Svoje propovedi na zemlji Gospod Isus češće govoraše učenicima Svojim o bliskom stradanju Svome, no ujedno i o slavi Svojoj posle stradanja na krstu. Da ne bi predstojeće stradanje Njegovo sasvim raslabilo učenike te da ne bi otpali od Njega, On Premudri, htede im pre stradanja pokazati delimično slavu Svoju božansku. Zato uzevši sobom Petra, Jakova i Jovana iziđe s njima noću na goru Tavor, i tu sepreobrazi pred njima. I zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postaše svijetle kao snijeg. I pojaviše se pokraj Njega Mojseji Ilija, veliki starozavetni proroci. I videše učenici i udiviše se. I reče Petar: Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri sjenice (kolibe): Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. No dok još Petar govoraše, udaljiše se Mojsej i Ilija, i sjajan oblak okruži Gospoda i učenike, i dođe glas iz oblaka: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; njega poslušajte. Čuvši ovaj glas učenici padoše ničice na zemlju kao mrtvi i ostaše tako ležeći u strahu dokle im Gospod ne priđe i ne reče im: ustanite i ne bojte se (Mat. 17). Zašto Gospod uze samo trojicu učenika na Tavor a ne sve? Jer Juda ne beše dostojan da vidi božansku slavu Učitelja, koga će on izdati, a njega samog Gospod ne hte ostaviti pod gorom, da ne bi time izdajnik pravdao svoje izdajstvo. Zašto se preobrazi na gori a ne u dolini. Da bi nas naučio dvema vrlinama: trudoljublju i bogomisliju. Jer penjanje na visinu zahteva trud, a visina predstavlja visinu misli naših, t.j. bogomislije. Zašto se preobrazi noću? Jer je noć podesnija za molitvu i bogomislije nego dan, i jer noć zakriva tamom svu zemaljsku krasotu a otkriva krasotu zvezdanog neba. Zašto se pojaviše Mojsej i Ilija? Da se razbije zabluda jevrejska, kao da je Hristos neki od proroka, Ilija, Jeremija ili neki drugi - zato se On javlja kao Car nad prorocima, i zato se Mojsej i Ilija javljaju kao sluge Njegove. Dotle je Gospod mnogo puta pokazao učenicima božansku moć Svoju, a na Tavoru im je pokazao božansku prirodu Svoju. To viđenje Božanstva Njegovog i slišanje nebeskog svedočanstva o Njemu kao Sinu Božjem trebalo je da posluži učenicima u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega i Njegovu krajnju pobedu.

Sv.prorok Ilija

Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sv. Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih 10 plemena sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja. kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijskome Bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina; proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Preds mrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11)

Sv.apostoli Petar i Pavle - Petrovdan

Rođenje Sv. Jovana - Ivanjdan

Preteča Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj, rođen je šest meseci pre začeća Sina Božijeg, Isusa Hrista. Roditelji njegovi, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagočestivai ljudi. Ostarivši, dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi, uporni u svojoj molitvi, izmoliše od Boga željeno dete. Tu radosnu vest objavi svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I rodi starica Jelisaveta sina - proroka, Svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg. Čudan je Jovan bio još od svog rođenja. Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu ime nadenu. A otac njegov, Zaharija, koji posta nem kada saznade da će žena njegova roditi sina, napisa na jednoj dasci ime njegovo – Jovan i tog trenutka progovori. Hristoborni car Irod, koji vladaše u to vreme, kada saznade da se rodio prorok Sveti Jovan, naredi da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu i sam Jovan, ali majka Jelisaveta uspe sa svojim čedom da pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena i umre, a mali Jovan ostade sam na staranje Bogu i anđelima Božijim. U pustinji je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.

Za ovaj praznik, koji je u narodu poznat kao Ivanjdan, vezan je lep običaj da se od ivanjskog i drugog livadskog cveća pletu venci. Tim vencima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Oni simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje, a istovremeno nas podsećaju da naši životi trebaju da obiluju vrlinama i dobrim delima.

Sv. Velikomučenik knez Lazar - VIDOVDAN

Ovaj velikomučenik i ugodnik Božiji, car Lazar rodio se 1329 godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodušan. Vaspitavan je u hrišćanskoj veri i pobožnosti. I kao takav od Boga dobi mnoge darove, koje umnoži, te tako darovit privuče na sebe pažnju careva i bi uzet na dvor cara Dušana, gde postade slavan i uvažavan od svih zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti. Oženi se carevom rođakom, Milicom, kćerkom kneza Vratka, koja je bila od loze Nemanjića. Godine 1353, bi mu dato dostojanstvo kneza.

Blagočestivi gospodar Srpski, Lazar bio je veoma Hristoljubiv i tu svoju ljubav ispoljavao je prema Crkvi Božijoj. Njegova najveća briga je bila da izmiri Srpsku i Carigradsku Patrijaršiju. Kao izaslanika Carigradskom patrijarhu poslao je monaha Neaniju, da ga zamoli da sa Srba skine prokletstvo (anatemu), što bi i učinjeno. Borio se ovaj ugodnik Božiji protiv Turske najezde i u sukobu, koji se odigrao 15 juna (28. juna po novom kalendaru) 1389. godine protiv Turskog cara Murata bi posečen. Telo mu je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici (kod Ćuprije), a zatim preneto u Ravanicu (Sremsku), odakle je 1942 godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu. Sada se njegove svete i čudotvorne mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih. Svima onima koji mu se sa iskrenom molitvom obrate on pomaže.

Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire.

S pravom možemo reći da Svetosavski svenarodni ideal i program:                  "Sve za Hrista - Hrista ni za šta" niko nije u potpunosti ostvario kao sveti car Lazar. On je to ostvario opredelivši se za carstvo nebesko i prinevši sebe za kosovsku žrtvu i sa sobom sav narod Srpski. Učinio je to iz čisto Jevanđelskih razloga što i sama pesma kaže:

"Zemaljsko je za malena carstvo,
a nebesko uvek i doveka".

Silazak Sv. Duha na apostole -Pedesetnica - Trojice

Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.

Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.

Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.

Sv. car Konstantin i carica Jelena

Po Božjem promislu, kao pokrovitelj Crkve Hristove, pojavi se car Konstantin Veliki, rođen 274 godine, u nehrišćanskoj porodici. Još za života dobio je naziv: RAVNOAPOSTOLNI. Mnogo puta mu se javljao sam Gospod i izlazio mu je u susret u njegovim molitvama. Pred borbu sa Maksencijem, po starom predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. Izdao je edikt (zakon) u Milanu, 313 godine, kojim je prestao dotadašnji progon hrišćana. Nakon pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad, nazvavši ga Konstantinopolj (Carigrad).             I kao što Božjem promislu bi izabran za borca protiv neznabožačkih i hristobornih careva, tako isto bi, radi svoga kršenja bačen u postelju, od opasne i neizlečive gube. Trudiše se mnogi da ga izleče, ali bez uspeha, te naposletku mu rekoše da jedini spas i njegovo izlečenje leži u tome da se okupa u krvi male dece. Naredi car Konstantin da se uhvate i pokolju sva deca. Zakukaše majke, a on ustuknu i po cenu sopstvenog života, gorko se pokaja i pusti decu. To beše milo Bogu koji ga je time samo kušao, te mu posla dva apostola, Petra i Pavla, da ga upute na pravi put spasenja. On naredi episkopu Silvesteru da ga krsti i tog časa iščeznu njegova bolest. Smatrajući se nedostojnim da ode na poklonjenje Hristovom grobu, umesto sebe spremi i posla svoju majku, caricu Jelenu. Ode ona na poklonjenje Hristovom Grobu, i sa tog puta se vrati sa česticom časnog Krsta, koji ponese svom sinu na dar. Sveta carica Jelena uradila je mnogo toga što je korisno za hrišćansku veru. U Jerusalimu je pronašla Časni Krst koji su neznabožci bacili izvan grada i zasuli đubretom; podigla je mnoge crkve, od kojih treba napomenuti: crkvu nad pećinom Roždestva Hristova (na Gori Maslinskoj); crkvu na mestu Vaznesenja Hristova u Getsimaniji; crkvu na mestu Uspenja Presvete Bogorodice i još 18 crkvi.                                                                       Pronašavši Časni Krst i iskopavši ga, sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer upravo tada prolazila je jedna posmrtna povorka, jer beše umro neki čovek iz grada, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih. Od tog dana pravoslavna crkva praznuje taj događaj, 14 septembra kao Krstovdan. Mnogi neznabožci priđoše hrišćanskoj veri, a Časni Krst bi stavljen u srebrni kovčeg radi čuvanja i poklonjenja.                                                                                                       Ova sveta carica se upokojila 327 godine u 80. godini života. Sveti car Konstantin, blagočestiv i darežljiv, poživeo je još 10 godina od upokojenja svoje majke, te se i on predstavi Bogu 337 godine u 65. godini života. Njegovo sveto telo preneto je u Carigrad i sahranjeno po njegovom zaveštanju u Crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

I danas, posle toliko godina, sveti Ravnoapostolni car, živi beskonačnim životom u večnom Carstvu Hristovom, pomažući mnogima koji ištu od njega i Jedinoga Boga pomoć i isceljenje.

Sv.Velikomučenik Georgije - Đurđevdan

U vreme kada rimskim carstvom vladaše bezbožni car Dioklecijan, nastalo je strašno mučenje i progon Hristovih sledbenika. Sveti Georgije rodom beše iz Kapadokije i još od malena bi odgajen i vaspitan veoma pobožno. Roditelji su mu bili ugledni i blagočestivi ljudi. Otac mu je mučenički postradao za Hrista, a majka njegova posle toga preselila sa njim u svoju rodnu Palestinu. Izrastao je Georgije u lepog i hrabrog mladića, te zbog toga bi uzet da služi u vojsci pomenutog cara Dioklecijana. U svojoj dvadesetoj godini dobio je visok čin tribuna (u rangu današnjeg pukovnika), ali zbog pokazane hrabrosti u bitkama, car ga proizvede za vojvodu. No, pošto je bio hrišćanin, on se suprotstavi caru i njegovom naređenju da se svi hrišćani muče i svirepo ubijaju. Razdeli svu svoju imovinu i pođe za svojom verom i istinom. Car se jako razgnevi zbog toga, i naredi da ga bace u tamnicu, te da ga svirepo muče da bi se predomislio. Ali sve te muke ne uticaše na mladog Georgija, već naprotiv, one još više ojačaše veru u njemu te on još više uznese hvalu i blagodarnost Bogu. Strašne su bile njegove muke, ali njegova vera bi toliko jaka, da, iako, kidan na parčad i kao trska lomljen, on izdrža sve, jer znao je da je Gospod sa njim, jer posla anđela u vidu mladića, koji ga ohrabri rečima: "Raduj se"! Videvši taj prizor, vojnici se uplaše i odmah obavestiše cara o svemu. A on naredi da svetog mučenika Georgija bace u rov pun kreča i da ga tako zatrpanog drže tri dana. Ali, ni to ne mogaše nauditi svetitelju, što jako razgnevi cara, te on smišljaše druge muke kojima je nastavio mučiti Georgija, ali sve beše uzalud, jer beše volja Božija da uvenča svetog Georgija, vencem večne slave.

Pogubiše mladog Georgija zajedno sa caricom Aleksandrom, koja i sama primi Hristovu veru, 3. aprila 303. godine.

Takva su slavlja velikih podviga hrabrog vojnika, takve su njegove borbe i slavne pobede nad neprijateljima. Neka se njegovim molitvama i mi udostojimo udela pravednih i stajanja s' desne strane Gospoda. Velika čudesa činio je sveti Georgije i u toku ovozemaljskog života, a to je nastavio i posle predstavljanja Bogu.               

Strasna sedmica

Od svega što učini Gospod Isus Hristos na ovom svetu, od svih znamenja Nebeskih koja pokaza na zemlji - ipak se u ovoj sedmici sećamo onih najstrašnijih i najvećih. Da bi nas izlečio i od te poslednje rane, najveće - rane smrtne, Sin Božiji je  uzima  na sebe. Ruke bezumnih ljudi ubile su Boga - i mi se u ovo vreme sa najvećom duhovnom pažnjom i skrušenošću naših srca, sećamo tog događaja punog strave i žalosti, ali i događaja bremenitog upornim Gospodnjim obećanjem o nečemu što još i danas prevashodi svaki ljudski um - da će naime, u treći dan Hristos ustati iz mrtvih. Bogosluženja ovih dana, koji se nazivaju velikim, radi velikih dela Gospodnjih u njima - izuzetno su pokajnog karaktera, sa čitanjem čitavog četvoro jevanđelja u prva tri dana Tako se ispunjava Hristova zapovest koju je izrekao upravo u ove dane po ulasku u Jerusalim a pred samo hvatanje i predavanje na smrt - '' da neprestano bdijemo i da pazimo da nam srca ne otežaju brigama ovog svijeta prejedanjem i opijanjem ...'' Otuda je i post, u ovoj poslednjoj sedmici najstrožiji, a molitva i bdenje najveće jer idu dani najvećeg stradanja i najveće Slave Gospodnje. U četvrtak veče vrši se posebna služba čitanja 12 strasnih jevanđelja, koja opisuju upravo događaje onog Velikog Četvrtka i Velikog Petka, kada je Hristos uhvaćen, napušten od učenika i predat u ruke dželata. Na sami dan Velikog Petka, iznosi se po svim hramovima plaštanica, simvol groba Gospodnjeg sa Njegovim stradalnim telom, upravo skinutim sa krsta i položenim u njega. Vernici tada, u nekim krajevima u taj simvolični grob stavljaju prva Vaskršnja jaja koja predstavljaju simvol, zalog i vjeru u novi život koji će se potpuno neočekivano roditi upravo iz groba, razbijajući ljušturu naših očekivanja i naših moći. Taj mračni grob će - kako kaže crkveni pesnik - postati svetliji od svake carske odaje.

Ulazak Hristov u Jerusalim - Cveti

Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik PASHA, ali i najtužniji dan ljudskog roda.
Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda:"Osana Blagosloven je onaj koji ide u ime Gospodnje" (Jn.12, 13-15) Po putu po kome je prolazio bacali su mlade grančice a neki čak i svoje haljine.
Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu ispisivala tugu i žalost, jer je samo ON, znao da će se ta radost uskoro pretvoriti u strašne povike "Raspni Ga raspni" Za nekoliko dana, na Veliki petak tako i bi.
Sveta Pravoslavna Crkva je odredila da se svečani ulazak Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj praznik zove se CVETI.                                                                                                      Set fotografija sa sv.Liturgije u našoj crkvi pogledaj u galerija slika

Blagovesti Presvete Bogorodice

    Živeći u Jerusalimskom hramu 12 godina, Prečista Deva Marija sve svoje vreme je provodila u čitanju Božanskih knjiga iz kojih se poučavala Zakonu Gospodnjem. Često je čitala reči proroka Isaije: "Devojka će zatrudneti i roditi sina       (Isa. 7,14), i tada je plamtela neiskazanom ljubavlju prema toj odabranoj devojci, koja će roditi Mesiju, Spasitelja sveta, ne sluteći da je to baš ona, od Boga izabrana još pre svog začeća. Kada navrši 14 godina, prvosveštenici i sveštenici joj saopštiše da je došlo vreme da ode iz hrama i da stupi u brak, kako je tadašnji Zakon nalagao. Ona se ispočetka usprotivila njihovoj odluci, jer od njenog rođenja, roditelji je posvetiše Bogu i ona sama dala je zavet da će do kraja života ostati devojka i da ne može živeti i biti žena smrtnom čoveku. To zaprepasti i uplaši sveštenike, te odlučiše da je zbrinu u dom njenog srodnika Josifa, gde će moći da nastavi svoj dotadašnji život, bezgrešno, čuvajući svoje devstvo.                                                                                                      Dođe vreme da se rodi Spasitelj sveta, Mesija i to se dogodi tako što jednog dana, dok je Prečista Deva Marija sedela u svojim odajama čitajući proročanstvo Isaijino, dođe arhanđel Gavril i saopšti joj radosnu vest. Pokloni se on Bogomateri sa rečima: "Raduj se Blagodatna, Gospod je s tobom. Raduj se, jer si blagoslovena ti među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje"!

Slušajući reči anđela Gospodnjeg, Prečista se pokori volji Gospoda svog i odgovori: "Evo sluškinje Gospodnje neka mi bude po reči tvojoj" (Luk. 1,38).

I odmah, nakon tih reči u utrobi njenoj svetoj, dejstvom Duha Svetoga, izvrši se začeće bez ikakve telesne naslade, ali ne i bez Duhovne i zače se Sin Božiji i Slovo postade Telo i useli se u nas očovečenjem.                                          Pošto anđeo obavi blagovest i pobožno i sa strahopoštovanjem odade dužno poštovanje ovaploćenom Sinu Božijem u utrobi Deve Marije, on ode i uznese se ka Gospodu, slaveći tajnu Božijeg očovečenja sa svim nebesnim silama u neiskazanoj radosti.Ovim je arhangel Gavril otvorio prvu stranicu Novog Zaveta da on predstavlja radost za sve ljude.                                                                  Blagovesti se smatraju velikim i između ostalog veoma radosnim praznikom. Tog dana uznose se molitve i hvale Prečistoj Devi Mariji, koja i nas svojom molitvom čuva i usrećuje baš kao što je i sama bila obradovana.

Prva nedelja posta - PRAVOSLAVLjA

U prvu nedelju posta slavi se praznik Pravoslavlja, pa se zato i zove nedelja Pravoslavlja.                                                                                                   U to vreme vladala je velika borba protiv hrišćana i svih onih koji su istinski ispovedali Hrista Gospoda. Posle književnika i fariseja koji su Hrista prikovali na krst, borbu protiv vere prihvatiše i mnogobožačke vlasti. Tako su apostola Petra strmoglavo razapeli na krst, apostola Pavla su posekli mačem, a mnoge druge hrišćane na razne načine ubijali: jedne su bacili zverima, druge su palili na lomači, treće bacali u ѕažarene peći, četvrte baciše u duboke jame i zasuše negašenim krečom. Sve je to bezbožnicima bilo uzalud jer je njihova vera bila suviše jaka. Hristos je pobedio i svet postade hrišćanski.                          I pored svega toga duh zla nije imao mira, otpočelo je lažno učenje protiv Hristove vere. Sva ta lažna učenja vaseljenski sabori su uspešno odbacivali, a jeretike slali u zaborav. Na posletku se pojavilo i lažno učenje protiv sv.ikona. Poznato je da su te sv. slike kao otvorena knjiga jer svi svešteni događaji: rođenje Hristovo, njegova čuda, stradanje, Raspeće i Vaskrsenje, život Presvete Bogorodice i svih svetitelja lako se čitaju iz sv. ikona. Moleći se pred sv.ikonom verujući čovek svojim očima gleda lik svetitelja i molitveno izliva patnje svoje duše. I tad se nađoše ljudi koji su smatrali da je molitva pred ikonom idolopoklonstvo, i tad započe gonjenje protiv sv. ikona. Tadašnja vlast je stala na stranu ikonoboraca, pa su vršili nečuvena nasilja a sve sa ciljem da unište ikone. 787 godine sedmi vaseljenski sabor osudio je ikonoborce i odredio dogmatski smisao poštovanja sv. ikona. Ni posle toga jeres se nije smirivala, trajalo je to četrdesetak godina da bi na posletku pobožna viѕnatijska carica Teodora sazvala sabor u Carigradu gde je konačno rešeno poštovanje sv. ikona. Mnogo ikonoboraca se posle toga pokajalo i prešlo u pravoslavlje. Sve se to desilo u prvu nedelju Velikog posta,i tada je kroz grad nošena crkvena litija sa krstom Gospodnjim i sv. ikonama. To je bio praznik i pobeda pravoslavlja i zbog toga se ova nedelja naziva NEDELjA PRAVOSLAVLjA. 

Početak Časnog posta:

Od ponedeljka 14.marta 2005 počinje  Vaskršnji post koji traje sedam nedelja.Zajedno sa molitvom, post spada u najvažniji sadržaj života svakog hrišćanina. Post je kao štoje poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomerenog jela i pića. Međutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdržavnje od rđavih i zlih pomisli, činjenje dobrih dela i vežbanje u vrlinama, praštanju, skromnosti, smirenju i obuzdavanju svih telesnih strasti koje razaraju duhovni život svakog hrišćanina. Znači post nije samo telesno, nego i duhovno uzdržavanje. Posebno naglašavamo da kad počne post i neko ima želju da se pričesti obavezan je da nedelju dana pre pričešća posti na "vodi" znači bez ulja. Sve što se sprema od namirnica priprema se na vodi (pasulj, krompir, grašak itd) odnosno nema zaprške. Izuzetno mogu da se razreše na tri dana  oni koji rade u rudniku, livnici itd. i teški bolsnici. Svi ostali su obavezni da poste na način kako to crkva propisuje. Treba obratiti pažnju na još jedan pogrešan detalj. Naime neki vernici poste samo prvu i poslednju nedelju posta smatrajući da je to dovoljno. Dovoljno je samo za njih i takav post nema nikakve koristi. To bi isto bilo kad bismo zidali most preko reke, pa ozidamo sa jedne i druge strane, a sredinu ostavim nezavršenu. Da li je most sagrađen???

Teodorova subota:

U subotu prve nedelje velikog Časnog posta, pada praznik sv. Velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za krsnu slavu. Jer se tako slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Za vreme rimskog cara Julijana Apostate  326 godine,  znajući da hrišćani poste, naredio da se po pijaci u gradu sve namirnice poprskaju životinjskom krvlju, kako se oni ne bi pričestili. Međutim sv. Teodor Tiron javlja za to carigradskom arhiepiskopu Evdoksiju, da hrišćani iz Carigrada ništa ne kupuju na pijaci od namirnica nego da u svojim domovima te nedelje kuvaju pšenična zrna i mešaju  sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i uradiše i tako dostojno primiše pričešće. Kao uspomenu na taj događaj u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao za slavu i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću. Toga dana u našoj crkvi svi oni koji su postili prve nedelje na vodi mogu da se pričeste.